Oriana

Zovem se Oriana. U početku sam opreznija, poslije već manje. Kad se uz nekoga osjećam dobro, više gestikuliram i smijem se glasnije. Ne moram se puno kontrolirati. Ujutro mi treba kava. Navečer sam puno društvenija — to ti može odgovarati. Pamtim sitnice: što si naručio, čemu si se smijao ili jesi li se pri rastanku još jednom okrenuo. Upravo takve stvari mi ostanu u glavi putem kući. Slobodno predloži dva mjesta, a ja ću odabrati jedno. Odlučivanje mi ponekad traje nepotrebno dugo. Voljela bih se opet veseliti susretu malo više nego što je razumno. I biti malo nespremna. Dovoljno je napisati normalno. Za ostalo ćemo lako.