Branka

Bok. Ja sam Branka. Treba mi malo da se opustim, a onda sam sasvim druga priča. Najviše volim svoje oči i noge. Redoslijed ovisi o cipelama. A o ostalom — na sastanku. U prvih par minuta sam opreznija. Onda se ili raspričam ili već znam svoje. I jedno i drugo može biti zanimljivo. Pamtim sitnice: što si naručio, čemu si se smijao ili jesi li se pri rastanku još jednom okrenuo. Upravo takve stvari mi ostanu u glavi putem kući. Slobodno predloži dva mjesta, a ja ću odabrati jedno. Odlučivanje mi ponekad traje nepotrebno dugo. A ako između nas preskoči nešto više, neću se tome odupirati.