Lucija

Zovem se Lucija. U početku sam opreznija, poslije već manje. Rado obujem štikle kad imam razlog da nikamo ne žurim. A razlog često budeš ti. Na fotografijama se ne volim praviti ozbiljnom. To mi ionako ne traje dugo. Pogotovo ne uživo. Pamtim sitnice: što si naručio, čemu si se smijao ili jesi li se pri rastanku još jednom okrenuo. Upravo takve stvari mi ostanu u glavi putem kući. Voljela bih se opet veseliti susretu malo više nego što je razumno. I biti malo nespremna. Javi se. Možda ćemo imati o čemu pričati i nakon ponoći.