Ruslana

Krenut ću odmah: kad mi se netko sviđa, oči me obično odaju. Ne skrivam to dugo. Nisam nedostupna. Samo mi treba razlog da odložim telefon i počnem se veseliti. U prvih par minuta sam opreznija. Onda se ili raspričam ili već znam svoje. I jedno i drugo može biti zanimljivo. Luksuz me ne impresionira koliko dobro društvo. Dovoljan je mali lokal, stol u kutu i razgovor koji se ne prekida na pola rečenice. To mi zvuči bolje od savršeno pripremljenog programa. Radije se nađem na sat vremena nego da tjedan dana pišemo ni o čemu. Pokušaj me nasmijati. Ne mora to biti vic s interneta — i može biti i nešto ugodnije.